Citiracu :
"Kako odgovoriti na ovo pitanje?
Ako se lokalizujemo na lecenje secanja..... Mislim da leci sve!
Nazalost zivimo prekratko da to doznamo, tako da u okviru naseg
zivotnog veka vreme ne moze da izleci sve. Neko jednostavno nestigne da
izadje iz bola i ludila koje negativno secanje moze da donese. Zapravo,
vreme koje je neispunjeno i okrenuto secanjima ne moze da oporavi
coveka i dovede ga u kriticki pogled na proslost, vec ga nose osecanja.
Neke stvari koje su nam danas daleko izgledaju pomalo i smesno, a jako
smo zbog njih patili. Ipak one najkrupnije i dalje postoje kao nesto,
na sta se namrstimo kada se secanja vrate. A vrate se od nekog novog
bola u sadasnosti kada se negativna secanja pokrenu, pa ljudi cesto
kazu "nakupilo mi se svega".
Ono sto ne zelimo da zaboravimo i bas zelimo da nas boli, mozda da to
nikada nebi ponovili, ostaje u secanju do kraja zivota. Za te stvari
covek nema popuštanja, oproštaja ili razumevanja. Ili mu se ne dogodi
nesto toliko jako u zivotu da sva njegova predjasnja bol padne pod
sesir neke nove.
Prezir, gnev, bol, patnja, nepravda, gubitak.... sve sto moze da boli,
mora se razumom pobediti i nadjacati. Time velicamo zivot i dajemo mu
prednost nad smrti. Jedino je nasa bol nama jasna i ne mozemo
zaboravljati zato sto neko drugi pati jace.
Zato bih vreme nazvao prvim preduslovom za volju i snagu coveka koja moze da zaleci sve duhovne rane."
(propelerZviz)
Sta vi mislite?
Ja mislim da one jakee, prejake bolove duse ne moze vreme da izleci i da nema tog zaborava koji bi "progutao" neke ruzne i bolne trenutke.
Prijem 
Uto Jun 14, 2011 12:41 am
