Zak Prever

Ta ljubav

Ta ljubav
tako silna
tako drhtava
tako nežna
tako očajna.
Ta ljubav
Lepa kao dan
i ružna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
ta ljubav tako divna
tako srećna
tako vesela
i tako jadno
drhteći od straha
ko dete u mraku,
a tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni čovek
u sred noći.
Ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali.
Ganjani ranjavani gaženi
dotucavani,
poricani zaboravljeni.
Zato što smo tu istu ljubav
mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali
poricali, zaboravljali.
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
a sva ozarena
to je tvoja lljubav
to je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo.
Toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica.
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
otići i vratiti se.
Možemo zaboraviti,
a, zatim ponovo zaspati,
pa probuditi se patiti bditi.
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se
osmehnuti se, smejati se
i podmladiti se.
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare,
ziva ko želja.
Svirepa kao sećanje
hladna kao kajanje
nežna kao uspomena.
Hladna kao mermer.
Lepa kao dan
nežna kao dete.
Gleda nas smešeći se,
i kazuje mnogo ne govoreći ništa.
A ja je slušam drhteći
i vičem.
Vičem za tebe
Vičem za sebe
i preklinjem te
Za tebe za sebe i za
sve one koji se vole
i koji su se voleli.
Da ja im vičem
za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu,
tu gde si
gde bila si nekad.
Ostani tu,
tu gde si.
Gde si bila nekad
Ostani tu.
Ne pomiči se
ne idi.
Mi koji smo voleli
mi smo te zaboravili.
Ali ti nas ne zaboravi,
jer nemamo drugog
do tebe na zemlji.
Ne dopusti nam da
postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više.
Odemo gde bilo.
Daj nam znak da si živa.
A mnogo docnije na ivici
nekog šipražja
u šumi uspomena,
iskrsni odjednom,
pruži nam ruku i spasi nas.

Zak Prever

Tamničareva pesma

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojim nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Sačuvaću večno
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih grudi izvajanih ljubavlju.

Zak Prever

Takva sam kakva sam

Takva sam kakva sam
Takva sam oduvek
Kada mi je smešno
Ja prsnem u smeh
Udvarače volim
Je l` to neki greh
Kad su mi u volji
Uvek ljudi novi
Takva sam kakva sam
Takva mi je ćud
Kad mi je smešno
Prsnem u smeh lud

Jesam li ja kriva
Što mamim sve vas
Štikle mi visoke
Vitak mi je stas
Tvrde su mi dojke
Kapak ljubičast
Pa šta onda
Šta se tiče vas
Takva sam kakva sam
Nekom je to milo
Šta se tiče vas
Šta se sa mnom zbilo
Volela sam nekog
Nije bilo davno
Ko što dete voli
Voli jednostavno
Voli voli...
Zašto me pitate
Tu sam da vas plenim
U tome ne mogu ništa da izmenim.

Žak Prever

[img]%20%20Uploaded%20with%20ImageShack.us[/img]

Vrt

Hiljade i hiljade godina
Neće biti dovoljno
Da iskazu
Onaj tren večnosti
Kad si me poljubila
Kad sam te poljubio
Onoga svetlog jutra
U parku Monsuri u Parizu
Na zemlji
Koja se u zvezde računa.

Razbijeno ogledalo

Čovečuljak koji je neprestano pevao
čovečuljak koji je neprestano igrao
u mojoj glavi
čovečuljak moje mladosti
prekinuo je pertlu na cipeli
i sve se šatre vašara
srušiše u jedan mah
a u tišini te svetkovine
i u pustoši toga slavlja
čuo sam samo tvoj veseli glas
glas tvoj koričući i slabačak
detinjast i očajan
kako me iz daljine doziva

Ja tada stavih ruku na srce
u kome se prelamalo
sedam parčadi ogledala
okrvavljenih
tvoga zvezdanog osmeha.

STARO VINO

Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života