BOJA MOJIH PISAMA

"Oduvek si se razlikovala po boji svojih pisama" - a nisi Ines. I uvek si umela sebe drugima da daš.

Ovde ću pisati neka svoja pisma, nešto će biti pisma, nešto blogovi.

Pa ko želi može pismo svoje boje da ostavi ovde. Skupimo ih.

Jedno primljeno pismo

Da,priznajem,to je bilo fenomenalno.
Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju....
Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu.
Osecala sam da mu se predajem.
Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni.
To nisu bili strast i zelja.
To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim.
Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota...
Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo.
Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono
o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim.
Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno.....
Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi.
Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj.
Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima......

.........Sjećaš li se hotela u Ljubinju ? Ako se sjetiš bit će mi drago... ... Jasna.

Napisano pismo

Pogledaj vreme.
Sada je tek neki minut posle pet i ja sedim u jednoj maloj sumnjivoj kafani u Predgrađu Siska i ispijam jutarnju kafu.
Kapci su mi teški i imam strahovitu potrebu za snom.
Ne čudi, neprospavana noć je iza mene...
A posle takve noći ni u šta više nisam siguran.
Ponajmanje u to koji od nas dvojice ovo piše...
@vasko ili ja - dva lica jednog negativca...
Ma, nebitno...
Koji god da je poželeće ti miran san i lagan ugodan dan .
Mirno sanjaj, najdraža ,ali ipak nekoga drugog, sretna ženo...
V:M

Draga moja...
Sreli smo se puno puta...
I uvek bih se okrenuo za Vama.
Uvek ste bili zanosni i tako sam Vas želeo.
Tako sam želeo da vas upišem u dnevnik svih onih žena
kojima je bili toplo i sigurno u mom zagrljaju.
Koje su se rado prepuštale dodiru mojih ruku...
Milovanjima... Poljupcima...
Hteo sam da Vas zavedem, da Vas volim, da me želite...
Ali nikada nisam pokušao.
Plašio sam se da ćete mi kao i svima... naplatiti

Znaš da znači: Ne zaboravi me!

Znam da znaš. Ne igraj se neodraslog dečaka, to više nije igra. Za tebe bi to bila avantura a za mene bi možda bila ljubav. Ljubav i to ona proklete vrste i roda koja satire, ona što se baš ne sme. Ona od koje se ostaje žedan.

Dobro si rekla :Znaš me . Priznajem znam te,ali je to znanje okrnjeno tvojim stalnim varijacijama o našim odnosima ,od onog sve bi za tebe dala ,do onog imaš li ti ikakvog drugog posla ? Nekako sam pokušavao" plivati " u raskoraku tih tvojih hirova nastojeći da ti tuga ne zasjeni vidike pa NOĆ pretvori u dan .Plašio sam se toga ,svjestan da predugo ostaješ začaurena u sopstvene misli ,ako i jednog trenutka osjetiš da neko pokušava da razume tvoje osjećaje .Nikada ti nisam pisao o tome ,još manje sam želeo da otkriješ da je to moja želja da saznam ko je Sunčani .Ponašala si se kao da bi ja trebao znati ,a zapravo iako se nismo znali postali smo neprijatelji.Bila je to tvoja igra .Svatio sam to na našem prvom susretu .Sve ono što smo u virtualnom svjetu kombinirali ,nestalo je prvim poljupcem .Umjesto prijatelja prihvatila si me kao ljbavnika .Priznajem nisam se tome opirao . Bio je to vikend za pamćenje .
Ti si se, za čudo ,u tim novim odnosima osjećala kao da ti je sve poznato,a ja sam zbunjem pomalo iznenađen ,djelovao nespretno . Prava si lisica ,to sam tek tada svatio ,iako si ti mene tim imenom čašćavala .Povratka nema . Tu smo gde jesmo .Meni ostaje samo čežnja,za onim vremenima kada smo maštali o ovom susretu .Dogovorili smo se da nikada o ovome nećemo javno govoriti ,da će to ostati naša tajna ,a ti si ipak pisala .Mala je maska za one koji hoće da razumiju ,moji i tvoji poznanici ,onih izmišljenih 80 kilometara rastojanja . Molim te nemoj više o ovoj temi da pišeš ,jer osjećaji nisu podložni vremenskom trošenju . Hvala ti što me se sjećaš ...i što još uvjek nismo rekli jedno drugom sve ..